као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство. Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!

У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију. Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља. Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.

Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику. Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање Првослав (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге Ђурђеве