под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.
Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога. Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...
И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:
— Чујеш, Момире!
— Да чујем! одговорих ја.
— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.
— Како, Живане?
— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља,
Метаподаци
- Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
-
Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
- Лиценца