Бога јединога, и Мухамед је његов посланик. Тврдим да је Мухамед посланик Божји. Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).

С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: „За мир свему свијету", па рекох у себи:

—- За што се ови људи не обавијесте? За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио? У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју? За што? За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!... Ваља свјетлости, ваља знања!...