У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.

Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан. У варош се бијаше шљегао силни свијет. Ту се мјешају Црногорци и Арнаути. На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука. За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!

Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу. У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање. Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.

— Чему се смијеш? упита га Никодим.

— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.

— Мореш окле хоћеш, настави отац