стари град Диоклеја или Дукља који се врло често помиње у српској историји. Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.

Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака. Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.

Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме. На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.

Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.