дана. За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску. Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.

— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?

Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно. Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму. Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “

То рекосмо, то и учинисмо.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца