већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....

Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их. И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини. Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!

Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа. Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!

— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно. Него ми, лијепо, да оставимо сваком