српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“

Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује. Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве. Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).

Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...

Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из