пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.

То бијаху: Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.

Живан се родио у једној већој вароши у војводовини. Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи. По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши. Учитељевао је у том мјесту неколико година. За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића. Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.