одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.

Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.

Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: Различитост монета које иду у овој малој чаршији; и разни путници, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди. Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!

Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам