Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.

— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.

Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!

С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.

Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца