Излазећи из дућана, странци говораху:

— Јесте овај Турчин чудноват човјек! Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!

А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:

— Чудни су људи ови јабанци! Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...

У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду. Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом. Против својега обичаја, сједе и