како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!

Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу? Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.

Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра. Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу. Сад чујемо да је владика! Е! Ко ће као Бог, ’валимо га?!..

Из села Б. кренусмо се други дан рано. Ударисмо преко Рудина. Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица. И та је вода веома непријатна. Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна