Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:

— Помози Бог! викну калуђер.

— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.

— Јесте ли ради гостима?

— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.

Ту нас примише и угостише лијепо.

Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима. Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.

— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и