Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:
— Помози Бог! викну калуђер.
— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.
— Јесте ли ради гостима?
— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.
Ту нас примише и угостише лијепо.
Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима. Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.
— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и