Божје, иде даље. Срећа му на пут, куд год пође!

Гервасије Кокановић

игуман“- с. р.

А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.

С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут. Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.

Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници. Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен! Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца