добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова! Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...

Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице.... Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...