био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио. Он се загледа у то женско чељаде и заста мало. Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.

— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.

— Од скора. Изволте!

Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту. План му се учини јасан и згодно састављен. Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.

Ту се почиње Мицина приповетка.