— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура. Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.

— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа! Дугачка приповетка, можда и без свршетка!

— Та ништа тако рахатно може светом владати!

— Овамо њега! Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.

— Само како? Само како?

— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком. Он озбиљно поче