- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.

— Ништа? Лепо! И ја велим ништа. Али то није све. Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође. И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију. Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати. Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу. Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош. Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.