— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати. Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.

Друштво ћути. Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе. Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.

— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица. Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула. Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.

— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка. Само причај главно.

Али није тако лако прећи на главно. Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама. А после тога наставиће: