као да си на пољу? Врућина је овде и без тога.

Славка је на то и заборавила онако забуњена. Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.

— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице. Ајде, ајде, нека иде. Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси. Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.

Славку као да триста стрела погодише.

— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.

— Дао, те како дао! Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити. За то смо ми и дошли овамо. Звата је и Мица, али ње још нема. Кроз који час ће и просилац доћи.

Метаподаци

  • Каваљер Лаза : карактерна црта из друштвеног живота : ELTeC издање
  • Ђорић, Никола В. (1859-1913)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија М. Поповића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1882 - Ниш
  • Лиценца