последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.

Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.

Таман оне склопиле рачун, ето и Славке. Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену. Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас. Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак. Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати. Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас? Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж. Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!