Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се. Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана. Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње. Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула. Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав. И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници. А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила. Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је