ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила. Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.

Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави. Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит. Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију. Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна