Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу. Девојка је слушала и ћутала. Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива. Сад пак ни она више не сумња. Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом. Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим. Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка? Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура? Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и