игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве. Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега. Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење. За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.

Лаза је међу тим као код своје куће. За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама. А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“