оном познатом бојом, што је онако мутно-црна. На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише. Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.

Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.

Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.

— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила. Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.

То јој беху последње мисли о Лази за сад. Брзим корацима изађе из собе.