потиче? Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.

Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила. Особито Мица јој не беше ни на крај памети. А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући. Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео. Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица. Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити. Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.

Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе. Узе је преда се, гледаше је јетко, удари