— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка. Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.
Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак. Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове. Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио. Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка. Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.
Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку. При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку. Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху. Он се зловољан после растанка упути кући.
