један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој. Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак. Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости. Смислила је међу тим и како да се извини. Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца. Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.