устављају очима на њој. Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје. Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, par exellence.

Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.

Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је. Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце. Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време. Знао је причати и свакојаку шалу заподевати. Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо,