И чика-Гавра се усрећио. — А госпођа Гледићка докучила је што је желела: скинула је Марту с врата. Сад је сама.

XI

После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све то што је потрошио ради женидбе. Не може начисто да дође — велики је рачун! Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави:

„Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала — коштају ме четири стотине форинти.

„Кад сам ишао Савку Сириџићеву гледати, правио сам нове хаљине,— излишне — могло је и без њи’ бити — коштају сто форинти.

Нов шешир — десет форинти.

„Пут онамо и натраг — петнаест форинти.

„Кад је код мене био у гостима Сириџић са госпођом Јелком и Савком — трошак пет форинти; могао сам без тога бити.

„Кад сам био у, Ж. код попе, Савкиног оца — пут тамо и натраг десет форинти.

„Кад сам био да просим Соку Редићеву у С. — пут тамо и натраг пет форинта.

„Кад сам ишао са чика-Гавром у Ј. да просим госпођу Персу са шилдгерехтикајтом — трошак двадесет форинти.

„Госпође Першуновић слушкињи сам поклонио пет форинти да је за мој интерес задобијем.