— Како се не би могао трпети! Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће.

— Види му се по рукама да ради.

— Па баш зато! А него кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе. Дакле, кажи, ако хоћеш.

— Не браним. Ја ћу поћи за њега.

— А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара. После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. Сад гледај посао.

За женскима дође Гледић и чика-Гавра у исту собу. Гледић зовне жену те се сви троје разговарају. Чика-Гавра се погађа. Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а чика-Гавра иште две хиљаде. Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити. Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла? Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони.

Фруштук је готов; зову Чекмеџијића. Сви су у скупу. После доручка прва устане Гледићка.

— Господар Чекмеџијић, изволите са мном да вам нешто покажем.

Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу. Марта такођер изиђе. Чика-Гавра и Гледић погађају се. Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.

— Узмите за искреност што ћу вас сад питати. Како вам се допада наша Марта?

— Прилично.

— Тако исто и она о вама каже.