Кад је фрајла-Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради.

Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем. Разговарају о фрајла-Јулки. Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто. Покаже му њено писмо. Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује.

— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке. Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала.

Чекмеџијић отвори и чита:

Дражајши мој!

Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу. Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња. Ако што чујеш за Чекмеџијића, немој ништа веровати, ми само шалу с њим проводимо; треба ми такав неотесан грк! Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала. Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратите... Остајем твоја до гроба —

Ј-ка

— Но, то је лисица! Шта је мени писала, а шта теби сад пише. Не требам је!

— Видиш, брате, да те вуче за нос!

— Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је ти узети?

— Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.

— Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити.

Метаподаци

  • Једна женидба : ELTeC издање
  • Игњатовић, Јаков (1822-1889)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Тања Ћулафић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Народна књига - 1953 - Београд