I

Љуба Чекмеџијић био је у варошици О. момак на гласу. До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено. Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану. Ту се он тако владао да је сваком шегрту за пример служио. Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао. У дућану био је окретан, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да кад је постао калфа све су варошке девојке у његов дућан долазиле. Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио, док није све или бар нешто од дуга свом господару понео. Плакао је пред дужником донде, док му није пружио новац са:'„На, нек те ђаво носи!“ За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров ауспрук у подруму крадом пио.

После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара. Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. Но, Љуба је морао нешто и кроз