Кад дође кући, почне озбиљно да мисли. Није шала, така лепа девојка и две хиљаде форинти! Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. Пише Јулки писмо, да зна на чему је:
Дражајша фрајлице Јулка!
Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави. Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате, онда смо ја и ви најсрећнији људи. Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и ’вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом. Остајем вас нижајше љ... не смем да испишем —
ваш на веки
Љуба Чекмеџијић
После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо:
Почитајеми господар Чекмеџијић!
- Ја вам благодарим за ваше чувство према мени. Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти. Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу.
Остајем са почитанијем
Јулка Нерић
Када је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је. Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита.
— Шта мислите, чико, о овом писму?
Метаподаци
- Једна женидба : ELTeC издање
-
Игњатовић, Јаков (1822-1889)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Тања Ћулафић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Народна књига - 1953 - Београд