послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао.

Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића. Пита за фрајлу. Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити. Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву. Кажу му да је са једним капетаном отишла у Н. да види илуминацију. Начује још и то да мираз није баш сигуран. Одважи се цело познанство прекинути.

Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.

Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити“, и оде. Одмах да презати па на пут. Мајка ће дуже у гостима остати.

Кад Љуба кући дође, пита га чика-Гавра шта је.

— Ништа! Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена. Нема ништа! Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију! Него тражимо другу!

VII

Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С. Дођу у С. и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери. Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присни друг, заједно су били калфе. Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени.