му на знање да мираз неће фалити. Она већ на том настојава.

Госпођа Јелка рада је да се мало провозају. Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у виноград воза. Упрегну и оду.

Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. Није чудо, има госта младожењу!

Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила. Красни виногради, лепа Савка пред очима! Он је већ са својим срцем сасвим начисто. Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже. Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се да сасвим познати, да не би после на мираз заборавио. Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.

— Како вам се сад допада моја Савка?

— Изгледа као богиња!

— Неће ни мираз фалити.

— Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати. Кажите ми право шта ће дати господин тата поред фрајле Савке?

— Та оставите засад то питање на страну; имамо још часа за то; сутра је берба, па ћете код нас остати.

— Ја не могу сутра остати. И код нас је берба, морам кући.

— Али сама Савка ме молила да останете!

— Не могу.

— Дакле, ви никакву љубав не осећате.

— Ја осећам, те како осећам, ал’ ми је љубав већ на врх носа изишла. Ја већ не могу дуго љубав