трчи од једног до другог, непрестано говори. Кад погледаш у море, говори ти о мору; кад погледаш у ово плаво небо, говори ти о небу. У црквама и галеријама, говори ти о Рафајелу и ТицијануТицијан — Вечели, сликар талијански (1477—1576). , као да је с њима одрастао. Ако идеш поред обале, казује ти где се ко удавио, где се који лорд с чамцем преврнуо. Путем прича ти, у којој се кући што догодило, води те где се може што купити, силом те свраћа у кавану, где се и он одмори и о нашем трошку почасти. Ако хоћеш цигара, морамо с њим да идемо кроз две три улице тамо, где он вели да су добре, а све друге цигаре, што се продају на другим местима не ваљају, и још нас уз пут уверава, да он то не чини, што њему онај продавац неку награду даје, само да би му путнике доводио. Он говори француски, али све речи изговара по талијанском начину. Зна неколико речи и енглески, и врло се обрадује, кад гдекоју енглеску реч рекне, па га Енглези још разумеју и насмеше се. Ако те држи да си Рус, он ти поброји стотину имена графова и кнезова, које је по Неапољу водио; ако те држи да си Енглез, броји ти имена лордова, и показује писана сведочанства, колико је Енглеза на Везуву или на мору од очевидне смрти спасао. Не да нам проћи ни поред једне знаменитости, да нас не заустави. Кад једноме што каже, трчи редом те и онима другим то исто казује. Не води рачуна много о томе, да ли га ко слуша и разуме. Он прича све, и оно што је било, и оно што није било. Дуго сам ти говорио о неапољском чичерону. Шта да радим кад се о неапољском краљу нема шта писати.