ми је само пред очи излазило, о томе ти и пишем. Железнице су велика реткост у целој Италији. Нешто их мало има у ТосканиТоскана — покрајина у средњој Италији, северно од Рима, уз исту обалу; у њој је Флоренција. ; папина држава и не познаје их; у Неаполитанској има их само одавде до Капуе и до Ночере.

Да се вратимо к владици. Ја радије о њему пишем; и ти ћеш радије о њему читати него о ма чему другом. Он данас пре подне није никуд излазио. Напољу је јак ветар, а било је и кише. Кад не изађе у шетњу, он обично хода по својим великим собама. Осем ружна времена и болешљивости задржао га у соби и један пакет, што му је из Трста дошао. У том пакету било је више нових књига. Он ми даде једну, и рече: „Јесте ли што слушали о Малом Шћепану?“ — „Јесам, господаре, онолико, колико га црногорске гусле спомињу“, одговорим му ја. — „Ето вам, вели, једне књиге о њему; ја сам је написао. Ја сам много тражио о њему по млетачкој архиви, док сам нешто прикупио. — Мало се о њему писало“. Узмем у руке ту књигу; наслов јој је: „Лажни цар, Мали Шћепан“. — Одмах је отворим, и прочитам нека места на која ме он упутио. Ја му одговорим да ми се веома свиди, и да ћу је понети кући да је читам. „Не дам, вели, да носите кући; код куће пишите „Обилића“ или се одмарајте, а „Малог Шћепана“ можете читати на пароброду, кад пођемо“. За тим настави: „примећавате ли штогод у тој књизи?“ Погледам добро у отворену књигу, и одговорим, да ништа не примећавам. „Видите ли, рече, да је печатана новом, Вуковом ортографијом?“ — И ја тек онда приметим, да је заиста