књига печатана у Паризу, од како је тамо република, стоји ли на њој година 1848, је ли у црвеним корицама повезана: то све рађа сумњу. Те се књиге морају на граници дуго расматрати и по гдекоје задржати. То је све опасно за мале престолиће талијанске, и за велику папину столицу. Они сматрају лепу раскомадану Италију за своје спахилуке. Но поред свега тога у свој Италији дубоко пушта жиле слобода, уставност, а и република. Начела уставне слободе и републике иду као колера. Дођу, а не знаш како и од куда долазе. Рекао би да иду с ветром. Цензура и карантини извршују строго своју дужност, али у залуд, не могу да сачувају, могу само њихов долазак мало да закасне. Мисао уставности слободе и јединства јако се -развила у свима талијанским државама. За садашње њихове владаоце можда је већ доцкан да се поправе и да узму други пут. Владаоцима је последња медицина да продуже свој живот на престолу: истинска, уставна слобода. Тога да се прихвате искрено и поштено. Неаполитанци то желе много; Бурбони у својим егзилимаегзил — изгнанство. и страдањима нити што науче, нити што забораве. Они своје принчеве васпитају онако, како су их пре двеста година васпитавали. Краљ држи да би осрамотио име својих предака, ако би народу какве повластице дао.

У Неапољу је трговина доста жива. Фабрике су ретке, и слабо су на гласу. Далеко су чувене неапољске виолине и - макароне. Могуће да људи од индустрије и трговине налазе и више што; ја са те стране нисам нигда Неапољ разгледао. Што