у рату нису јунаци. Певајући полазе на битку, певајући беже из боја, како прва пушка пукне. Штета је умрети пре суђена дана, и оставити да други овај лепи Неапољ ужива. Жене им се лепо носе и чистије се држе. Оне више раде и зарађују него они. Све су без разлике црномањасте. Све су готово лепе. Кад мало остаре, необично су ружне. Неаполитанци у свему су хитри и пргави. Путник много мора пазити да га кола не прегазе, тако лакомислено јуре. По вароши има много кола на два велика точка. Често по осморо њих седне на таква кола, и онда лете по улици као стрела. На тим двоколицама једни седе, једни стоје, неки се само једним коленом наслонио, па се држи рукама, а ноге му висе испод кола. По један коњ обично вуче та кола. Онај што држи узду седи на самим рукуницама. Са сваких таквих кола хори се или песма или ларма; а каткад се, у највећем том трку, на колима туку и за косе чупају.

Колико света у Неапољу зна читати и писати, можеш судити по овоме, што на свакој пијаци и на сваком углу улице седи један човек за столом, на коме има све што је потребно за писање. Око њега свагда се налази гомила људи, жена и девојака, те им пише писма, рачуне, молбе и друго којешта. Знати читати и писати: то је овде занат. Осем лепих вештина слабо која друга знања напредују. Целој озбиљнијој и уваженијој књижевности сада је средиште ТуринТурин — главни град у покрајини Пијемонту, у краљевини Сардинској која је постепено ослободила и ујединила све државице у Италији. , где је слобода печатње и устав. На границама свију других талијанских држава, осем ПијемонтаПијемонт — покрајина у северо-западној Италији; онда у слободној већ краљевини Сардинској, те вођ у ослобођењу и уједињењу Италије. , загледа цензор у сваку књигу, коју путник собом носи. Је ли