је лепо и свуда сам се добро провео. — Ових дана родио се краљу син, што није никаква знаменитост, и што неће ни један путник у свој дневник записати. Ни ја не бих га споменуо, да нисам том приликом чуо једну пословицу. Кад топови огласише да се краљица породила, Вукало рече Ђуки; „Сад ће ови принц за петнаест дана постати ђенерал!“ — А Ђука му одговори: „Лако је ономе бити светац, коме је Бог отац!“ — Само због ове пословице, коју сада први пут чујем, споменуо сам ти рођење краљевог сина. — Владика је писао и честитао краљу; исто тако писао му је раније, кад му је стриц, кнез од Салерна, умро, и изјавио му своје сажаљење. Краљ му је одговорио својеручно: да се осећа ублажен у својој тузи, кад види да тако одлична и велика лица с њиме деле ту жалост.

Штета што нисам вештак у музици, могао бих ти о њој много говорити. Она је овде, заједно с певањем, на високом ступњу. Овде су поникли Росини, Паганини и многи још ини. Певање и ван позоришта може се чути по свима каванама, траторијама и свуда по улицама. Нове арије и песме искрсну, певају се и по вароши и по свој околини, па их нестане, а друге настану. Слабо ко зна ко их састави и у свет пусти. Овуда путници ретко иду у позоришта. Опере талијанске сада су лепше у Бечу и Паризу. Вио сам у позоришту Сан-Карло. После оног у Венецији и оног у Милану, то је највеће позориште у целој Италији. Мени се чини да овде играју ваздан и сву ноћ у позоришту. Кад год прођем поред њега, видим