животиња, па после неколико тренутака извади, она је онесвешћена као мртва, али се на чистом ваздуху одмах поврати и не буде јој ништа. У ту рупу обично псе пуштају, зато се и зове псећа рупа. Владика није хтео да гледа тај експерименат; неће да гледа то мучење животиња. — Видели смо и један брег, који је пре двеста година из равнице за тридесет сати израстао. Он је готово колико Авала, и зове се Монтенуово, што ће рећи: Ново Брдо. То је неки подземни вулкан из дубине букнуо, али није површину земље прокинуо. И сада види се туда на многим местима где избија дим из земље. Овуда су чести земљотреси. И природа и људи чинили су овуда своја чудеса.

Походили смо на послетку и Неронове бање. Оне су на једном брешчићу крај мора. Вода је врло врућа: јаје у тој води за неколико тренутака скува се. Улазак је узан, стрменит, мучан и опасан. То је као неки дубок бунар. Владика није хтео силазити. Вукало с једним вођем спустио се у ту бању. За то време ми смо седели на брегу и сматрали море и хиљадама предмета на њему и око њега. Прекрасан изглед удубио нас је мисли. Владика је седео на једном камену и замишљено гледао преко мора и преко његових обала. Одмах иза њега ја сам лежао на трави, поднимљен на обадве руке, пратио сам његове погледе. Пред нашим очима стојао је читав Неапољски Залив са својим варошима, селима и са свима својим красотама. Ђука се стојао пред оном рупом, кроз коју је Вукало отишао у Неронова купатила, и по каткад надносио се на оно ждрело и викао: „Јадан Вукало, јеси ли жив?“ - Владика је седео