места великашима старога Рима. Ту су се они одмарали од својих трудова и уживали своја неизмерна богаства. Ту су ПомпејПомпеј — римски војсковођ (око 50. год. пре Хр.).
, МаријусМариј(ус) — Гај, римски војсковођ (око 100. год. пре Хр.).
, НеронНерон — Клаудије, цар римски, познат са свирепости према хришћанима (54—68. по Хр.)
, СулаСула — супарник Марију, римски војсковођ. (око 100. год. пре Хр).
и мноштво других имали своје палате. Богаство, које је игда било у појединим рукама, трептело је по овим палатама. Уз вино точене су све раскоши, које су игда људи измислити и уживати могли. Сва је ова околина била у непрестаном блеску и весељу. — И прошле године за годинама, и прошли векови за вековима, и ветар разнео песме и весеља, и мољац појео богате простирке, и време срушило мраморне палате! — Од свега тога остало неколико сурваних зидова, остало неколико ситних врстица на листовима светске историје. У двору где је ЦицеронЦицерон — Марко Тулије, римски државник, чувен говорник (око 50. год. пре Хр.).
живео, и где је император АдријанАдријан — цар римски (117. до 138. по Христу).
умро, нашли смо где говеда пландују; у палати богатог ЛукулаЛукул — богаташ римски, познат са претерано раскошних гозба својих.
уделили смо милостињу једном исцепаном просијаку, који је пред вратима седео, и видели смо где коров и гуштери вире из зидова оних соба, у којима је Лукул, од блага награбљеног по Азији, читав милион за једну част, за један ручак, трошио. Кад смо излазили из развалина ове палате, владика спомену Гундулићеве речи:
„Ах чијем си се захвалила,
Ташта људска охоласти!
Све што више стереш крила,
Све ћеш пака ниже пасти“.
Нећу ти говорити о развалинама храмова: Јупитера, Меркура, ВенереВенус, Венера — (лат. вера) богиња вечите лепоте и младости.
и неких других, које, смо тамо видели. Они се налазе још у доста добром стању. Њихови стубови још стоје усправо, њихови