и свакојаких ваза: управо има свашта, и све је вредно видети. Све нас је занимало. Има око тридесет хиљада различитих старинских ствари од печене земље, и око двадесет хиљада од бронзе и стакла, што су само у Помпеји нашли. Десет великих соба заузеле су саме етруске вазеваза етруска — (етрурска) суд, као ћупа, из Етрурије, покрајине у средњој Италији; са врло лепим шарама, најстарије уметничке творевине у Италији. . Видели смо много и скупоцених ствари, нарочито накита од сребра и злата, што је у Помпеји или у гробовима нађено.

Прегледали смо готово све што има важније у Неапољу. Видели смо лепих статуа од КановеКанова — Антонијо, талијански вајар (1757—1822). , од ЧелинијаЧелини — Бенвенуто, талијански вајар (1500—1571). , од Микел-АнџелаМикел-Анџело — Бунароти, талијански вајар, сликар, грађевинар, песник (1475 до 1564). и од стотине других који су доцније радили. Видели смо слика од РафаелаРафаело — Санти, сликар талијански (1483—1520). , Тицијана, Кореџије, КараваџијеКараваџијо — Полидоро, талијански сликар (1495—1543). , РубенсаРубенс — Петар Павле, холандски (фландријски) сликар (1577—1640). , ВандикаВандик — (ван-Дик) Антоније, холандски сликар (1599 до 1641). и многих других. За једно пре подне што проведеш у галеријама, чућеш сто пута да се помену ова имена. Од многога гледања очи засене и глава заболи. Владика не мари да види мноштво ствари; он гледа само оно што је најлепше и најређе. При ономе што му се допадне, он се дуже задржи и пажљиво посматра. Укус му је леп и нежан. Где се он заустави, ту застане много гледалаца. Која му се слика допадне, узме столицу и седне пред њу, па је дуго посматра. Ја прођем кроз неколико соба и у њима прегледам стотине предмета, па се вратим к њему, а он још седи пред оном сликом која му се допала. После Рафаела најрадије гледао је послове Вандика. То је школа холандска. Једном шалећи се рече: „Ваљда ми се вато допадају његове картине (тако он зове слике), што му је име налик на моје име (владика)“. — Многи богаташи у својим кућама и пољским вилама имају