— Тако сам остао и Ускрс провео овде. Но и овде сам видео лепих церемонија о овом празнику. Ишли смо по црквама, које су целе Велике Недеље црним биле застрвене. Од Великог Четвртка од подне престала су свуда кола ићи по вароши. И сам краљ ових дана не вози се, него иде пешке. То је обичај и знак жалости. На Велики Петак био сам с владиком у једној цркви, где је певало преко сто најбољих певача из опере и других позоришта. Певање је било врло лепо. То неколико дана владика је непрестано био обучен у цивилним, талијанским хаљинама, тако да га нико није на улицама, куда смо ходили, познавао. Само сам ја ишао с њиме. Куд смо год пролазили кроз најживље улице, као што је Толедо, где људи тако иду, да се једва могу размимоићи, владика је ишао без сметње; сваки му се уклањао с пута. Многи, пошто прођу, осврну се и гледе за њим. Виде да није обичан човек. Овде Христос не васкрсује у недељу. Топови са свих страна огласили су у суботу овај празник. То чине највише зато, да би имали времена у црквама променити црне и жалосне украсе, и приправити их за свечаност.

Вио сам више пута у овдашњем музеју, што се зове „Бурбонски Музеј“. Један пут сам и с владиком био. Овај је музеј измеђ првих музеја на свету. У њему има врло много ствари, које се нигде више не могу наћи и видети. Ту су прикупљене најзнаменитије старине; између осталога у том музеју чувају се и све ствари што су нађене у Помпеји и Херкулануму. Има слика; има различитих статуа од мермера и бронзе; има мумија.