довели су га у усхићење, и он лепим и јаким гласом, какав се само у овим крајевима може чути, запева:

Teresa, io parto, Bel idol mio! Se piace a Dio Riterneró. Vado a levante Torno a ponente; Se trovo gente Ti scriveró. Non pianger, bella, Non pianger no! C' al mio ritorno Ti sposeró.Терезијо, ја полазим, лепи идоле мој; ако Бог да, вратићу се. Идем на исток, враћам се на занад; ако нађем кога, писаћу ти. Не плачи красна, не плачи, не! Кад се вратим узећу те ја.

Сви смо се развеселиш овом песмом: а младо Талијанче, весело машући шеширом, продужило је још јачим гласом даље певати. Један од лазарона, кад виде како нам се допало ово певање, скиде шешир и дође међ нас, говорећи: „Дајте нешто за онога што пева; он је мој брат!“ — И већ су неки путници бацили били лепих новаца у шешир; кад други дотрчаше и казаше, да он лаже, није му брат; онда он утече низ брдо, гласно смејући се. Ми наново покупимо међ нама лепу суму новаца за певача. Ниједан путник није остао, да му није штогод приложио.

Одатле смо ишли даље весело. Тај певач побудио

Метаподаци

  • Писма из Италије : ELTeC издање
  • Ненадовић, Љубомир П. (1826-1895)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Српска књижевна задруга - 1907 - Београд