дослужили неким пићем налик на рум, али је блаже од рума. Вице-адмирал дао је владици, за спомен ове посете, једну малу, али врло лепу мапу од Северне Америке, и један мали златан новац, који је кован у време ослобођења американских држава; и к томе још неке ситне американске ствари, које се овде ретко могу видети. Владика је после вице-адмиралу послао на дар нешто од црногорског оружја. Владика истински љуби Америку. Са одушевљењем је говорио и слушао о Америци, о њеном напретку, о њеним установама, о њеној слободи. „Знате ли ви, — рече вице-адмиралу, — да сам ја много пута промишљао: да зажмурим, па да оставим Јевропу, да дођем у Америку, и да ништа више не читам о Јевропи. Љутим се на туђинце, љутим се на своје. Седамдесет милиона мога племена мртвим сном спава, кад сви народи напредују и уживају плодове слободе и просвете. Отишао бих из Јевропе; није, кад ме непријатељ притисне, него кад видим, да овако велико племе, као као што је словенско, нема толико ни физичке ни моралне снаге, да избави јадну моју браћу од тиранске турске руке“.

Кад изађосмо на кров лађе, владика погледа, па рече капетану: „Колико може бити дугачка ова даћа?“ па у исто време окрете се Вукалу: „Што нијеси измјерио колика је ова галија, да можеш причати у Црној Гори?“ — На те речи Вукало одмах извади иза појаса свој јатаган заједно са корицама, па се наже и оде низ лађу мерећи и вичући: један, два, три, четири итд. За њим су