хиљаде година Христос наговестио, и кога владаоци и народи славе и преузносе, а не хоће да га разумеју. Доћи ће царство небеско, царство разума, али ми ни један, што сада живимо, нећемо то дочекати. Човечанство споро иде напред. Оно сазрева упоредо са планетом на којој живи“.

Тако од придике говораше владика, а Ђузепа, опчаран тим говором, стојаше пред њим. Путем кад смо ишли кући, Ђузепа, дивећи се владици, рече ми: „Верујте ми, овај ваш суверен бољи је републиканац него президент Француске Републике“. Ја му кажем, да је он таки слободњак свагда и свуда, и да се то огледа у свима његовим поемама и књигама које је издао, и које народ српски уважава као најмилије своје благо. Казује ми Ђузепа, да, се многе владичине речи међ слободњацима, по Неапољу, причају. Владика ни у једном друштву, па било то међ самим краљевима, не крије да љуби слободу и просвету: „То ће, вели, проћерати Турке из Јевропе, и избавити мој народ“. — Сви важнији овдашњи људи походили су га, и не могу довољно да га се нахвале. Овде је велика партаја која тежи: да се сва Италија споји у једну државу. Причали су ми у хотелу, да је владика једном новинару рекао: „Да мој народ има тако богатих и великих вароши, ми би се за две недеље спојили и ослободили“. А у другом друштву, где су краља критиковали, што им не да устав, рекао је: „Црногорци поштују јунаке; ја браним вашега краља, кад је он један јачи од вас милиона, који се на њега свуда жалите“.|

Енглези га такође врло уважавају. Једном пре